Postoji to veče koje nosi reputaciju „najveselije noći u godini” i neverovatan pritisak da se baš tada dobro provedemo. Na dočeku Nove godine, negde između lampiona, prvog, drugog i trećeg pića, pitanja „Šta obući?”, perfidno se potkrada i pitanje da li smo srećni. Brzo ga eliminišemo jer na Instagram treba staviti stori, da svi znaju kako nam je super i kako se ludo provodimo. Na kraju krajeva, ipak smo, tokom iscrpnog ispitivanja o tome gde ćemo, s kim, šta radimo, šta nosimo, šta nam je plan - o svemu govorili u superlativu. A šta ako u stvarnosti - čak i nemamo plan? Još gore: šta ako želimo da imamo „Instagram doček”, a realnost je da ćemo u ponoć biti sami?
Dobro došli na teritoriju praznične traume.
Zašto nas uopšte boli to što smo sami za doček?
Odgovor je jednostavan - Nova godina je marketing. To je možda i najjači PR događaj na svetu, koji se oslanja na interesantnu tekovinu naše civilizacije - sujeverje „kako je započneš, takva će ti biti cela godina”. Mnogo joj se daje na značaju, kao da to veče ima više minuta nego ostale večeri. Najlakše je to videti i po nerealnim cenama u odnosu na svako drugo veče u godini. I odjednom, obična noć postaje test:
Da li smo uspešni?
Da li živimo „dovoljno lepo”?
Da li imamo društvo?
Ovo je pitanje od kog kreće tihi pakao, jer je čovek društveno biće. Osećaj usamljenosti često izjednačimo sa osećajem da nismo voljeni, a usamljenost, razočaranja, nostalgija… 31. decembra govore najglasnije.
Šta možemo da uradimo u ovoj situaciji?
-
Pet do dvanaest je i niko nas nije zvao na doček. Prvo i pravo pitanje je da li smo mi nekoga zvali. Ne možemo očekivati da nam sve u životu dođe na noge. Iako izgleda kao da ta organizacija pada s neba, uvek je neko morao da bude prvi i pita: „Šta ćemo za Novu?”. Treba pronaći nekog ko takođe nema plan. Ne moramo čak biti ni preterano bliski s njim, bitno je samo da nam je ta osoba pouzdana.
-
Izbrisati osećaj srama i otvoreno reći društvu: „Želim da idem, ali nemam gde”. Ako neko veće društvo ide nekud na doček, nije sramota pitati da se pridružiš.
-
Ako iz nekog razloga ni prva ni druga opcija ne uspeva, jedino pravo rešenje je provesti se dobro, gde god da si, jer je to veče kao i svako drugo. Opcija je pregršt: spavati, čitati, gledati omiljeni film, napraviti omiljenu večeru, sam igrati uz muziku… Zašto su ove jednostavne radnje koje nas svakodnevno usrećuju nedostojne novogodišnje noći? Život i sreću čine male stvari, nište drugačije nije na prelazu jedne u drugu kalendarsku godinu.
-
Još nešto što svi treba da uradimo, možda sada, a možda u novogodišnjoj noći, bilo da smo okruženi bleštavim svetlima i prijateljima ili sami ležimo u krevetu u pidžami, jeste da se zapitamo: „Da li imam s kim da popijem kafu trećeg, desetog, dvadesetog januara, i vodim iskren razgovor, znajući da me osoba preko puta razume? Imam li kome otvoreno da kažem: „Ljudi su bili oko mene, a ja sam se osećala usamljeno…” ili „Baš sam se osećao glupo što sam za doček bio sam!” Ako takva osoba postoji u našem životu, treba da budemo srećni što imamo priliku da s njom delimo život tokom čitave godine. Ako ne postoji, bitno je znati da nismo usamljeni u tome i da prijatelje, kao i poslovne prilike, partnere treba tražiti iako postoji mogućnost da se nekada oni iznenadno pojave. Ostavljamo ti link do teksta koji će ti biti od pomoći na ovu temu.
Doček je baš kao i svi ostali dani. A znamo da su neki bolji, neki gori, neki ispune naša očekivanja, neki ne. Neki ih prevaziđu. Ne dozvoli da forma i pritisak zaklone suštinu. I srećna Nova godina! Ne 1. januar, nego svaki dan od 1. januara do 31. decembra (mada, upamti, nerealno je očekivati da će baš svaki biti super).
