Kao potpisnici Povelje o zdravlju mladih (Platforma Zdravo dvadesete, kompanije Galenika i Krovna organizacija mladih), prepoznajemo sledeća načela kao fundamentalna:

• Zdravlje se tiče svih. Zdravlje mladih je pitanje zdravlja nacije.
• Svi problemi su rešivi. Nije sramota obratiti se za pomoć.
• Uključenost mladih u pitanja koja se tiču zdravlja mladih neophodno je za razumevanje i dostizanje željenih ciljeva.
• Mladi žele saradnju u ostvarivanju ciljeva koji se tiču zdravlja. Mladi znaju da nisu sami i žele da se čuje glas svih.
• Rešavanju pitanja iz oblasti zdravlja neophodno je pristupiti sistemski: iz ugla formalnog i neformalnog obrazovanja, kao i iz ugla usluga svih institucija koje se bave mladima.
• Višestruki fokus na zdravlje (umesto na bolesti) je pristup koji daje rezultate: moguće je jačati zdravlje kroz edukaciju, kulturne i sportske manifestacije, debate, seminare i druge vrste grupnih aktivnosti.

Kao najvažnije teme u oblasti zdravlja mladih, mladi biraju sledeće:

• Prevencija u oblasti zdravlja mladih
• Zdravstvena edukacija mladih
• Mladi iz zdravstveno ugroženih ciljnih grupa
• Zdravi stilovi života mladih
• Mentalno zdravlje mladih

Mi, mladi, imamo pravo na zaštitu i brigu o svom zdravlju. Smatramo da je neophodno promeniti pristup zdravstvenim temama i način razmišljanja o njima: fokus treba da bude usmeren na prevenciju, dakle - na očuvanje zdravlja. Kako bismo zdravlje vratili u fokus, potrebna nam je podrška, a u vezi s tim ističemo najbitnije stavke:

• Svi mi mladi, bez obzira na društveni ili obrazovni status, moramo imati jednaka prava u oblasti zdravstvene prevencije.
• Preventivni lekarski pregledi koji se sprovode sa mladima moraju biti realizovani profesionalno i posvećeno.P Moramo dobiti kvalitetnu povratnu informaciju o stanju svog fizičkog i mentalnog zdravlja. Ne želimo preglede koji su rutinski i ne fokusiraju se na utvrđivanje potencijalnih rizičnih stanja.
• Zdravstveni skrining pregledi treba da budu obavezni.
• Neophodna nam je veća dostupnost stručnog kadra koji pomaže da vodimo računa o svom mentalnom zdravlju (psiholozi, psihoterapeuti...).
• Preventivne usluge u oblasti reproduktivnog zdravlja nam moraju biti dostupnije, kao i pojednostavljene: testiranje na širok spektar polno-prenosivih bolesti treba da bude besplatno i uvek dostupno, i treba da se obavlja minimum jednom godišnje.
• Osnivanje besplatnih savetovališta u oblasti reproduktivnog zdravlja i kreiranje kvalitetnih, edukativnih programa povećalo bi svest o reproduktivnom zdravlju, a samim tim bi ga i unapredilo.
• Potrebna nam je podrška u popularizaciji brige o zdravlju u vidu stručnih kampanja u medijskom prostoru i vršnjačkih debata na temu zdravlja.
• Prepoznajemo da je i roditeljima potrebna podrška prilikom brige o zdravlju dece. Zato bi unapređenju odnosa roditelj - dete znatno doprinelo stručno savetovalište u vidu SOS telefona za roditelje, kao i uvođenje zdravstvenog savetnika u obrazovni sistem.
• Veoma smo svesni zagađenja životne sredine i štetnosti ovog stanja na opšte zdravlje. Neophodno nam je da se više brine o životnoj sredini, kao i da se uvedu sistemski koraci, npr. da se povećaju fondovi za realizaciju projekata usmerenih na zaštitu životne sredine.
• Svesni smo da zdravstveno štetna ponašanja ne mogu biti potpuno iskorenjena. Kreiranjem tzv. programa „smanjenja štete” povećala bi se kontrola mladih nad rizicima koje nose zdravstveno nepoželjna ponašanja.

Edukujemo se tokom celog života, a od trenutka i načina na koji nam se prenose informacije zavisi koje teme ćemo biti spremni da čujemo i prihvatimo. Ukoliko od ranog uzrasta vodimo razgovore o zdravlju, tema zdravlja nam onda postaje važna i na višoj je lestvici naših životnih prioriteta. Iz toga sledi:

• Mi mladi prepoznajemo potrebu za obaveznom zdravstvenom edukacijom u obrazovnom sistemu, od najranijeg uzrasta, kako bi se pravovremeno povećavala svest o važnosti zdravlja.
• Umesto da slušamo o tome šta ne smemo, važno nam je da u okviru preventivnih edukacija naučimo koji su alternativni, pozitivni obrasci ponašanja, suprotni negativnim.
• Potrebna nam je edukacija kako bismo mentalno zdravlje prestali da posmatramo kao tabu temu. Takođe, potrebno nam je da u tu edukaciju budu uključeni i drugi ljudi iz okruženja, a ne samo mladi.
• Kako bismo bili zdravstveno edukovani, potrebna nam je medijska podrška: u medijskom prostoru treba da postoje programi čiji je primarni cilj edukacija o zdravlju.
• Spremni smo da učimo od svojih vršnjaka. Potrebna nam je vršnjačka edukacija o zdravlju: fakulteti društveno-humanističkih nauka mogu da razviju programe u okviru kojih studenti vršnjacima promovišu teme zdravlja. Takođe, organizacije mladih mogu da organizuju edukacije u saradnji sa profesionalnim edukatorima u oblasti zdravlja.
• Edukacije u oblasti zdravlja treba da budu prilagođene medijima na kojima se mladi informišu: preporuka je da se informacije o zdravlju prenose i putem društvenih mreža, kao i da u promociji zdravlja učestvuju i influenseri.

„Zdravlje je na prvom mestu!” U borbi protiv zdravstvenih rizika potrebna je podrška čitave zajednice. Mi ovo ne možemo sami. Stoga ističemo sledeće:

• Neophodna nam je podrška u razumevanju i ozbiljnijem shvatanju našeg tela, počevši od toga kakvu sliku imamo o svom telu, kako ga tretiramo, do toga čime se hranimo.
• Našim roditeljima je potrebna edukacija za pokretanje različitih zdravstvenih tema u krugu porodice.
• Zdravstvene usluge moraju biti besplatne i dostupnije mladima koji imaju predispozicije za razvoj određene bolesti ili su zdravstveno ugroženi.
• Potrebno nam je da, na nivou društva, radimo na demistifikaciji bolesti i popularizaciji redovne posete lekarima u svrhu očuvanja zdravlja.
• Zdravstveni sistem mora biti otvoreniji ka mladima i zavredeti njihovo poverenje.
• Potrebni su nam podrška i razumevanje u borbi protiv predrasuda i diskriminacije: treba da zaboravimo na tabu i damo prioritet dostojanstvenom tretmanu hronično obolelih i mladih koji se suočavaju sa izazovima u mentalnom funkcionisanju.
• Prepoznajemo dezinformacije na temu zdravlja u medijskom prostoru. Tražimo podršku u kreiranju kritičkog mišljenja i odabiru relevantnih izvora informisanja kada su zdravstvene teme u pitanju.
• Želimo zabranu promocije svih društvenih pojava koje povećavaju zdravstvene rizike i doprinose povećanju verovatnoće za razvoj mentalnih bolesti kod mladih. Smatramo da bi bilo odgovorno da medijski prostor bude preusmeren na edukaciju o štetnosti zavisničkih oblika ponašanja.
• Osećamo posledice uticaja pandemije COVID-19 na naše fizičko i mentalno zdravlje. Potrebna nam je podrška da se vratimo na nivo funkcionisanja pre pandemije, što nam može biti omogućeno kroz prilike za kvalitetnu socijalizaciju i povratak osećaja predvidivosti i kontrole.

Zdravlje i zdrav stil života treba da budu većinski, primarni izbor mladih. Zato želimo da radimo na njihovoj popularizaciji, vodeći računa o tome u koju svrhu se plasira tema zdravih obrazaca ponašanja kako bi oni zaista postali stil života, a ne prolazna faza. Naš cilj je adekvatna i kontinuirana edukacija i stvaranje zdrave zajednice, u kojoj će zdrav način života biti podrazumevan.

U svrhu ostvarenja tog cilja ističemo sledeće:

• Potrebna nam je stručna edukacija o tome šta je zdrav stil života, koliko često je potrebno upražnjavati fizičke aktivnosti, šta zaista podrazumeva zdrava ishrana i, generalno, zašto je važno praktikovati zdrave stilove života.
• Očuvanje zdravlja treba biti važnije od postignuća, sticanja društvenog statusa i školskog uspeha.
• Obrasci ponašanja koji podržavaju konstantan rad bez odmora, kao i poruke da smo lenji, sebični i neproduktivni kada odmaramo stavljaju brigu o našem zdravlju u drugi plan i na taj način ga ugrožavaju.
• Potrebno je fokusirati se na informacije koje potiču iz kredibilnih izvora, poput onih koje plasiraju zdravstvene institucije, edukovane osobe, stručnjaci i lekari specijalisti.
• Edukacije iz oblasti zdravih životnih navika morale bi biti standardizovane i sprovođene od strane dobro obučenih vršnjaka i stručnih lica.
• Svesni smo štetnosti upotrebe elektronskih uređaja po naše mentalno i fizičko funkcionisanje: potrebna nam je podrška u vidu alternativnih, stimulativnih aktivnosti koje bi za naše zdravlje bile bolje od prekomerene upotrebe tehnologije.
• Povećanje broja različitih, zdravih sadržaja u zajednici i osnaživanje kvaliteta rekreativnog sporta, kao i stvaranje vršnjačkih grupa u rekreativnom sportu, znatno bi unapredilo stav o zdravim navikama kod mladih.
• Tema zdrave ishrane, kao i ostale teme iz ove oblasti, moraju biti zastupljenije: važno nam je da radimo na osvešćivanju značaja zdrave ishrane kroz edukaciju, a zdrava i, po mogućstvu, besplatna ishrana u školama i obrazovnim ustanovama ovu temu bi unela u svakodnevicu mladih.
• Manifestacije poput nedelje promocije zdravlja, promocije sporta itd. doprinele bi omasovljenju pozitivne slike o zdravim životnim navikama.

Briga o mentalnom zdravlju konačno dobija veći prostor u medijima i značaj koji zaslužuje. Važno je da iskoristimo ovo vreme da mentalnoj higijeni posvetimo istu pažnju kao ličnoj.

• Psihoterapijske usluge moraju biti dostupnije mladima i integrisane u sistem primarne zdravstvene zaštite.
• Želimo da smanjimo stopu mentalnih oboljenja i osnažimo mentalni kapacitet mladih kroz programe i edukacije o mentalnom zdravlju (profesionalne i vršnjačke edukacije).
• Važno nam je da i našim roditeljima budu dostupni programi o pozitivnom roditeljstvu kako bismo izgradili zdravije porodične odnose i smanjili psihičke probleme koji dolaze iz porodice.
• Kontekst u kom nastaju psihički problemi mladih ne sme biti zanemaren. Potrebno je raditi na umrežavanju svih institucija koje rade sa mladima kako bi se mladoj osobi pravovremeno pružila pomoć.
• Potrebni su nam podrška i podsticaj da rešimo mentalni problem, ohrabrenje, nagrađivanje svakog vida brige o mentalnom zdravlju.
• Potrebna nam je dostupna i pravovremena pomoć koja bi se ostvarila kroz dodatno zapošljavanje stručnog osoblja za brigu o mentalnom zdravlju. Značajna podrška bi bila i otvaranje novih zdravstvenih ustanova specijalizovanih za brigu o mentalnom zdravlju u gradovima, ali i u manjim mestima.
• Trebalo bi da zdravstveni i prosvetni radnici pokažu više osećaja za mentalne probleme mladih. Smatramo da sistemu nedostaje adekvatna obuka prosvetnog kadra, kao i praćenje kako i u kojoj meri se radi na suzbijanju nasilja i reaguje na vršnjačko nasilje.
• Manifestacije poput nedelje mentalnog zdravlja, kulturnih večeri, grupnih vođenja diskusije među mladima doprinele bi povećanju brige o mentalnom zdravlju kod mladih.