A kad smo već kod zdravijih opcija, počnimo od čokolade (koja se pravi od kakaa, a kako je kakao biljka, možemo da zaključimo da čokolada spada u salate :) ). Dakle, čokolada dokazano pospešuje lučenje serotonina, poznatog i kao hormona sreće. Osim toga, ko bi zaboravio babin savet pred pismeni iz matematike o kockici čokolade za bolju koncentraciju (plus knjiga ispod jastuka kao proveren recept za uspeh u školi). Svakako, preterivanje ne preporučujemo, ali red ili štangla sigurno imaju svoje benefite po naše raspoloženje.
Takođe, kada je reč o osećanju sreće, neka istraživanja kažu i da nas srećnijima čine žitarice, grožđe, kelj i zeleni čaj. Ne sve zajedno ☺. Možda kelj ne zvuči kao prvi izbor za sreću, ali sigurno postoje recepti koje možeš istražiti i pronaći načine za neko ukusno jelo sa ovim povrćem (kad pronađeš javi i nama). Kada je reč o žitaricama, tu je već lakša situacija, a mi te podsećamo na Zombijanin čuveni recept za zapečenu ovsenu kašu (https://www.instagram.com/reel/CVFsu6tlVyt/) možda te nadahne za neke nove eksperimente.
S druge strane, ako si u fazi spremanja ispita ili samo osećaš stres, jer život, jer dvadesete, itd namirnice oslobodioci stresa su one koje su pune magnezijuma, omega 3 masnih kiselina, ali i vitamina C. Kako za pripremu ispita to naravno nije dovoljno, savetujemo ti da za početak sedneš da učiš, a koncentraciju i motivaciju možeš podići namirnicama bogatim gvožđem. Produktivnost i savladavanje usporenosti se postižu uz konzumaciju proteina i vlakana, jer oni postepeno podižu nivo šećera u krvi, za razliku od slatkiša koji daju instant energiju, ali nas isto tako brzo i uspore.
Na stranu obaveze, učenje, red, rad i disciplina. Ali šta je sa zadovoljstvima, čuj nas afrodizijacima. Iskreno, ne možemo da tvrdimo da neke namirnice utiču na seksualnu želju, ali ako verujete da vam pomaže, nema razloga da insistiramo da je drugačije.
Ipak, kako je veza hrane i emocija dvosmerna, drugu stranu medalje čini emocionalno prejedanje, nakon kog uglavnom ide osećaj krivice. A slično tome je i kada sebi uskraćujemo zadovoljstva koja hrana pruža. U oba ova slučaja, hrana je vrh ledenog brega, ispod kog su nataložene emocije, traume i frustracije, a kad već dođe do toga najbolje je potražiti stručnu pomoć. Ono što uvek radi kao dobar savet je da vodiš dnevnik ishrane i da ga povezuješ sa raspoloženjima i osećanjima, kako bi prepoznao/la žudnju za hranom koja nije fiziološka.
U svakom slučaju, hrana je tu da se naše telo, um i srce osećaju bolje ili prizovu neka pozitivna iskustva i poprave raspoloženje. Kako to radi Gala čitaj u petak na njenom blogu.
