Ako su stomačni problemi za tebe nešto što se javlja samo nakon što popiješ jogurt kom je rok istekao pre par dana, ili kad odeš na more i piješ česmovaču iako ne treba – pripadaš maloj grupi privilegovanih! Međutim,
ako primećuješ da se kod tebe simptomi poput nadimanja, bolova u stomaku i grčeva pojavljuju često i uzastopno, možda imaš neki od problema sistema za varenje. Izdvojili smo za tebe one najčešće.
1. IBS (sindrom nervoznih creva)
Stomak je naš drugi mozak, a nervozna creva se javljaju kad se konekcija između mozga i stomaka poremeti. Drugim rečima, ako ti ne „svariš” neku emociju ili duži vremenski period izbegavaš da se sa njom suočiš, neće moći da je svari ni stomak. Dakle, pre otklanjanja simptoma, zapitaj se šta bi mogao biti njihov uzrok. Ako ne možeš da prevaziđeš okolnosti koje te muče, ne ustručavaj se da zatražiš pomoć psihoterapeuta. Znamo, zvuči pomalo čudno – kako to psihoterapeut rešava probleme s varenjem, zar za to nije stručan gastroenterolog? Svakako, ali IBS je stanje kom treba prići sa nekoliko strana, jer uključuje različite aspekte, a naročito može pomoći pravac telesne psihoterapije. Svakako treba da posetiš i gastroenterologa, koji će ti preporučiti posebne probiotike, a istraži i low fodmap način ishrane da naučiš koje namirnice tvom stomaku mogu napraviti veću štetu nego korist iako se generalno ubrajaju u zdrave.
2. Intolerancija na laktozu
Znaš li da intoleranciju na laktozu ima svaka druga osoba? Ako želiš da utvrdiš da li imaš ovaj problem, bilo bi korisno da odradiš testove u laboratoriji, ali nije neophodno. Ukoliko je imaš, verovatno ćeš to primetiti po simptomima koji ti se javljaju nakon konzumiranja mlečnih proizvoda. Obrati pažnju na to kako se osećaš nakon popijene čaše mleka. Još bolje bi bilo da vodiš dnevnik ishrane, gde ćeš beležiti šta jedeš u toku dana, u koje vreme i kako se osećaš nakon obroka. Nakon tri nedelje bi trebalo da imaš jasniju sliku o tome šta ti smeta i prija, a ako to ne bude slučaj, bilo bi dobro da s dnevnikom ishrane odeš kod nutricioniste i/ili gastroenterologa.
3. Osetljivost na gluten i celijakija
Celijakičari ne smeju uopšte da dođu u dodir sa proizvodima koji sadrže gluten, pa čak ni sa onim koji su njime kontaminirani ili ga sadrže u tragovima. Ovu dijagnozu uvek daje lekar.
S druge strane, ako imaš intoleranciju na gluten, možeš ga konzumirati do određene mere, ali imajući u vidu simptome poput nadutosti, bolova u stomaku i umora. U tom slučaju, bilo bi dobro izbegavati ga kad god je to moguće.
Ovde ti takođe preporučujemo dnevnik ishrane, kao i da probaš bezglutensku ishranu i vidiš da li se bolje osećaš.
4. Opstipacija
Znamo, ovo nije najprijatnija tema, niti nešto o čemu se otvoreno priča u društvu. Ali svako od nas je nekad imao ovaj problem i zato želimo da ti predložimo rešenja! Obavezno obrati pažnju na svoju ishranu! Neka ona bude raznovrsna i bogata vlaknima. To u praksi znači da svakom slanom obroku dodaš porciju salate, a ne zaboraviš ni na minimalno jednu porciju voća dnevno. Hidriraj se i trudi se da unosiš makar 60 ml tečnosti (najbolje vode) po kilogramu telesne mase. Moguće je da se ovaj problem javi na putovanjima i kad menjamo sredinu, pa daj malo vremena telu da se navikne, ali mu i ti olakšaj u tome!
Na kraju, želimo da te podsetimo da tvoje telo zna šta mu prija bolje od bilo kojih pisanih pravila. Prati njegove reakcije i trudi se da ga što bolje upoznaš. To je proces koji traje i nije uvek lak, ali vredi, jer je telo mali hram u kom boravimo ceo život! ad ga jednom upoznaš i prilagodiš svoj životni stil onome što mu prija, posle će biti sve lakše.