Tu je i društvo, normalno – graja ortaka iz publike “maaa nema šanse buraz, smotan/a si, debeo/la si”, dok je drugi deo u fazonu “reši prepreke i možeš ti to”.
Zatim, idemo na opštu javnost koja se zedesila tu da pravi gužvu i nema pojma ko si ti i odakle ti tu, pa krene “vidi vidi, bacili su dečka/devojku na stazu bez dana treninga, nećete verovati šta se desilo”. Ukoliko se obrukaš znaš da ti je za petama jedan viralni Tik Tok snimak sa tobom u glavnoj ulozi. Ljudi čekaju da se desi show, nije zanimljivo ako sve ide glatko. Fajnl tač je profesor fizičkog koji nije dana provežbao sa tobom, a u fazonu je: VIDEO
Ukoliko uspeš - svi će biti preponosni. ,,E, ma znali smo da će uspeti, žilav/a je on/a iscimao/la se”. A ukoliko fejluješ - opet će biti u fazonu ,,Vidi, znali smo da od tebe neće biti ništa”.
Šta da uradiš i kako da se suprotstaviš pritisku sa svih strana, sem da lepo sedneš na tu stazu, navučeš zavese jer je gotov jedan čin ove drame. Međutim, i tu treba biti obazriv jer nema slučajno plakanja, nisi ti slabić da te prvi poraz slomi, šta će reći, pomisliti…
Iz nekog razloga ti je ovo sve vrlo poznato, kao da si određene segmente već proživeo/la i bez trke, što je i logično jer je ovo samo primer na delu života mladog čoveka u 21. veku. Pomenute prepone simbolišu more izbora koji se stavljaju ispred nas tokom celog života. Od malena si upoznat sa činjenicom da postoje različite opcije (već od loptice skočice u 100 različitih boja), samo što si u početku u povlašćenom položaju jer imaš nekoga ko će odlučiti umesto tebe kada su u pitanju maaalo krupnije stvari od loptice. Pa tako od trenutka kada staneš na noge (bukvalno) kreneš na balet, džudo, kurs engleskog, plivanje, tenis jer to tako treba i nema se vremena za gubljenje.
Međutim, prava golgota kreće tokom srednje škole kada već polako krećeš da promišljaš o fakultetu i tome šta je to ono što bi ti zapravo leglo, ali ne samo i leglo, već da bude i unosno, jer šta će reći roditelji ako kažeš da bi baš rado svirao klavir ili bio slikar. Pa nisu te zbog toga školovali i ulagali, jooooj! Nakon popuštanja pritisku naći ćeš zlatnu sredinu i umesto tipki na klaviru čukati po tastaturi kodove za programiranje, fair enough, zar ne?
Kada te i zavoza taj faks i uvidiš da si ipak uložio u svoju budućnost, doživiš šamar realnosti i shvatiš da ćeš morati maaalo više da se iscimaš da bi došao do onog dobro i fino plaćenog posla.
U tim trenucima shvatiš da svet ne funkcioniše baš onako kako si očekivao i polako već padaš u tiho beznađe, ali nastavljaš borbu jer se to od tebe očekuje. Dok se čupaš i ideš na dalja usavršavanja i milioniti master class i kurs i gledaš batice koji za dan zarađuju tvoju godišnju platu preko neta. Međutim, ti si vaspitan/a po starom kovu i zna se timeline života - sve REDNO!
To podrazumeva da tvoja porodica i društvo cupkaju u mestu i čekaju trenutak da se skrasiš na nekoj poziciji da bi stavili tačku na to razdoblje i fokusirali se na dalju misiju – udaja i ženidba.
Zna se šta ide posle toga i posle toga i posle toga dok se ne probudiš jednog dana i shvatiš da si možda sve vreme živeo tuđi život. Nije nam cilj da te bacimo u bedak, već samo da te motivišemo da uvek osluškuješ sebe.
Tokom procesa traženja u jednom trenutku ćeš osetiti da se približavaš sebi i osetićeš leptiriće u stomaku. Zaista je moguće da se zaljubiš u zanimanje i hobi isto kao što si se zaljubio u osobu.
I za kraj, iako se odlučiš za neku profesiju koja ti na keca nije legla, zapamti da živimo u eri društvenih mreža, instant skila i da je skroz okej da svoje slobodno vreme iskoristiš kako želiš – uči SEO, sadi baštu, pleši tango, idi na časove pevanja ili glume, uči grafički dizajn. Ne živimo u kamenom dobu da ne možeš da ispraviš svoju odluku i da će te ona osuditi na 100 godina nesreće.
Slušajte sebe prijatelji i čitajte nas i dalje!
