Ove nedelje slavimo Međunarodni dan humanosti, 19. avgust, pa hajde da zato razmislimo o humanijoj strani volontiranja i njegovom stvarnom značaju.
Često nam se čini da vreme izmiče, kao da nam uvek fali još samo jedan dan ili još nekoliko minuta da bismo nešto završili ili negde stigli. Zbog toga volontiranje može delovati kao dodatna obaveza. Međutim, mnogi ljudi koji redovno volontiraju otkrivaju da im to ne oduzima vreme. Naprotiv, čak i obogaćuje njihov život iskustvom, osećajem ispunjenosti i zadovoljstvom. U stvari, volontiranje zapravo pruža mnogo više nego što uzima.
Šta je volontiranje?
Volontiranje je aktivnost u kojoj pojedinci nesebično ulažu svoje vreme, energiju i veštine za dobrobit drugih, bez očekivanja novčane naknade. To može uključivati rad u narodnim kuhinjama, organizovanje događaja za prikupljanje sredstava, pomoć starijima, podršku osobama sa invaliditetom, brigu o napuštenim životinjama, ali i rad na različitim zabavnim i sportskim događajima.
Zašto da volontiraš?
1. Osnažićeš zajednicu. Kada volontiraš, doprinosiš jačanju zajednice i izgradnji solidarnosti među njenim članovima. Tvoj trud može pomoći u rešavanju lokalnih problema, poboljšanju uslova života i pružanju podrške onima kojima je najpotrebnija. Humanitarne organizacije širom Srbije redovno podsećaju na značaj donacija krvi, odeće i osnovnih higijenskih proizvoda, kao i značaj sadnje drveća i uređivanja parkova.
2. Razvićeš veštine. Volontiranje ti pruža priliku za sticanje novih veština i znanja. Gde god da volontiraš, razvijaš veštine organizovanja događaja, poboljšavaš veštine komunikacije i učiš se timskom radu, a iskustva koja stekneš možeš da iskoristiš i u profesionalnom životu. Osim što obogaćuješ svoj CV, stvaraš mrežu kontakata i jačaš povezanost sa ljudima koji dele slične vrednosti.
3. Dobijaš priliku za lični rast. Pomažući drugima, često otkrivamo nove aspekte svoje ličnosti. Volontiranje može povećati tvoje samopouzdanje, empatiju i sposobnost za rešavanje problema. Takođe, omogućava ti da upoznaš ljude iz različitih društvenih slojeva i kultura, što širi tvoje vidike i razumevanje sveta. Tako možeš da se naučiš zahvalnosti za (osnovne) privilegije koje imaš, poput pitke vode, toplog doma i zdravlja.
Kako da počneš s volontiranjem?
1. Pronađi svoje strasti. Razmisli o oblastima koje te zanimaju ili problemima koji te dotiču. Da li voliš rad sa decom? Da li strastveno zagovaraš zaštitu životne sredine? Da li posvećuješ pažnju temi rodne ravnopravnosti? Pronađi organizaciju ili inicijativu koja se bavi tim pitanjima.
2. Kontaktiraj sa lokalnim organizacijama. Poveži se sa lokalnim nevladinim organizacijama, dobrotvornim ustanovama ili društvenim centrima. Većina njih uvek traži volontere i biće srećna da ti pruži više informacija o mogućnostima za angažovanje.
3. Počni s malim koracima. Ako ti je volontiranje nešto potpuno novo, počni s manjim obavezama i postepeno povećavaj svoje angažovanje kako stičeš više iskustva i sigurnosti. To ti omogućava da se prilagodiš i pronađeš balans između volontiranja i drugih obaveza.
Sigurno imaš nekoliko sati mesečno (a možda i nedeljno) da obogatiš svoj život i olakšaš tuđi (umesto mindless scrollinga društvenim mrežama). Tvoj doprinos može da napravi značajnu razliku. Zato se uključi, volontiraj i otkrij radost koja dolazi s davanjem sebe za dobrobit drugih.
