Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
(Ni)sam dovoljno dobar/a?

(Ni)sam dovoljno dobar/a?

Ako ste imali osećaj kao da ste dobili posao koji ne zaslužujete, i da je u pitanju samo splet okolnosti i nista više od toga - verovatno ste iskusili sindrom prevaranta (imposter syndrome). Radi se o osećanjima neuspeha čak i kada je uspeh očigledan. Neretko se javlja kod onih koji su zapravo veoma uspešni, vredni, radni i uporni pojedinci. Dostignuća mogu biti svima vidljiva, štaviše - oni koji imaju ovaj sindrom mogu dobijati brojne pohvale, ali to neće videti kao lični uspeh. Kada razmatraju svoje uspehe mogu ih potcenjivati ili čak smatrati da isti nije njihova zasluga. Ne osećaju zadovoljstvo kada završe neki veliki zadatak i često sebi nalaze mane. Uspesi na poslu, fakultetu i školi povezuju sa srećom, pre nego rezultatom svog rada i truda. 

Termin “Impostor syndrome” predstavili su 1978. godine, klinički psiholozi Paulina Klans i Suzan Imes. Sindrom o kome je reč nije formalno priznat u naučnom svetu, zato i ne postoje jedinstveni i standardizovani načini na koji pojedinac može da se nosi sa sindromom. Ipak, iako nije sasvim prihvaćen, smatra se da obuhvata više od polovine populacije! Postoje različita mišljenja stručnjaka kada je u pitanju njegov nastanak, a najčešće je povezan sa povećanom anksioznošću i samokritikom. 

Pokazalo se da pojedinci koji imaju posledice sindroma prevaranta zapravo teže savršenstvu, jako su obazrivi i potencijalno pate od anksioznosti koja doprinosi osećanju gubljenja kontrole. Takođe, jedna od posledica sidroma prevaranta jesu preispitavanje sopstvenih sposobnosti na radnom mestu, ali i van njega, što dalje utiče na korišćenje pojedinih prilika u životu.

Velike životne promene takođe mogu uticati na oštriji pristup prema sebi, ali ako možete primetiti u čemu se zapravo radi lakše ćete se izboriti sa negativnim emocijama. Kako bliže učite da se nosite sa ovim sindromom, manje će uticati na vašu svakidašnjicu. Međutim, to ne znači da sindrom prevaranta tek tako nestaje. Važno je često se prisetiti svojih uspeha i slaviti ih, izbegavati poređenje sa drugima i prihvatiti potencijalne greške kao odlične prilike za dalji napredak i učenje. Najvažnije je da nemate strah oko toga da se obratite svom prijatelju, kolegi, ili terapeutu.

OSTALI BLOGOVI

Sistematski pregledi u dvadesetim – sve što treba da znaš

Možda ti se nekada činilo kako o zdravlju pričaju samo matorci i rado si zaobilazio/la takve, pa u najmanju ruku neinteresantne teme. Srećom, s godinama ova tema postala je relevantna i za mlađu ek...

Zdravlje po meri generacije Z

Rezultati velikog nacionalnog istraživanja o životnim i zdravstvenim navikama dvadestogodišnjaka platforme Zdravo dvadesete, kompanije Galenika a.d. pokazali su da 66 odsto mladih, procenjujući sop...

E-VODIČ baner

VESTI

,,Zdravo dvadesete’’ četvrtu godinu zaredom osvajaju ,,Disrupt’’ nagradu

Na naše veliko zadovoljstvo, četvrtu godinu zaredom, Galenikina onlajn platforma ,,Zdravo dvadesete’’ osvojila je nagradu u okviru prestižnog takmičenja DISRUPT AWARDS, u kategoriji Zdra

Dvadesete.rs među dobitnicima priznanja Top50

Platforma Zdravo dvadesete, 2024. godinu započinje osvajanjem još jednog značajnog priznanja. Naime, sajt dvadesete.rs dobitnik je specijalnog priznanja Top50, u kategoriji Obrazovanje

Zdravo dvadesete u finalu za prestižnu nagradu European Excellence Award

Projekat „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika jedan je od ovogodišnjih finalista za prestižno evropsko priznanje „European Excellence Award“. Reč je o nagradi koja se dodeljuje izuzetni

Koristi mentalnu snagu

Mentalno zdravlje je podjednako važno koliko i fizičko. Utiče na to kako ljudi misle, osećaju i deluju. Na njemu mora da se radi, o njemu mora da se brine. Sa ciljem da pomogne mla