Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
(Ni)sam dovoljno dobar/a?

(Ni)sam dovoljno dobar/a?

Ako ste imali osećaj kao da ste dobili posao koji ne zaslužujete, i da je u pitanju samo splet okolnosti i nista više od toga - verovatno ste iskusili sindrom prevaranta (imposter syndrome). Radi se o osećanjima neuspeha čak i kada je uspeh očigledan. Neretko se javlja kod onih koji su zapravo veoma uspešni, vredni, radni i uporni pojedinci. Dostignuća mogu biti svima vidljiva, štaviše - oni koji imaju ovaj sindrom mogu dobijati brojne pohvale, ali to neće videti kao lični uspeh. Kada razmatraju svoje uspehe mogu ih potcenjivati ili čak smatrati da isti nije njihova zasluga. Ne osećaju zadovoljstvo kada završe neki veliki zadatak i često sebi nalaze mane. Uspesi na poslu, fakultetu i školi povezuju sa srećom, pre nego rezultatom svog rada i truda. 

Termin “Impostor syndrome” predstavili su 1978. godine, klinički psiholozi Paulina Klans i Suzan Imes. Sindrom o kome je reč nije formalno priznat u naučnom svetu, zato i ne postoje jedinstveni i standardizovani načini na koji pojedinac može da se nosi sa sindromom. Ipak, iako nije sasvim prihvaćen, smatra se da obuhvata više od polovine populacije! Postoje različita mišljenja stručnjaka kada je u pitanju njegov nastanak, a najčešće je povezan sa povećanom anksioznošću i samokritikom. 

Pokazalo se da pojedinci koji imaju posledice sindroma prevaranta zapravo teže savršenstvu, jako su obazrivi i potencijalno pate od anksioznosti koja doprinosi osećanju gubljenja kontrole. Takođe, jedna od posledica sidroma prevaranta jesu preispitavanje sopstvenih sposobnosti na radnom mestu, ali i van njega, što dalje utiče na korišćenje pojedinih prilika u životu.

Velike životne promene takođe mogu uticati na oštriji pristup prema sebi, ali ako možete primetiti u čemu se zapravo radi lakše ćete se izboriti sa negativnim emocijama. Kako bliže učite da se nosite sa ovim sindromom, manje će uticati na vašu svakidašnjicu. Međutim, to ne znači da sindrom prevaranta tek tako nestaje. Važno je često se prisetiti svojih uspeha i slaviti ih, izbegavati poređenje sa drugima i prihvatiti potencijalne greške kao odlične prilike za dalji napredak i učenje. Najvažnije je da nemate strah oko toga da se obratite svom prijatelju, kolegi, ili terapeutu.

OSTALI BLOGOVI

Kako preživeti gap year?

Upisne liste budućih brucoša su izašle, a tvog imena nigde. Zastani na trenutak, duboko udahni i ne brini! Znaš šta - to je sasvim okej! Često mislimo da je neuspeh kraj sveta umesto da ga posmat...

Čoko-manija: sve što niste znali o vašem omiljenom slatkišu

Nadaleko poznata izreka kaže da 9 od 10 ispitanika voli čokoladu....i da deseti laže. Ne možemo a da ne aplaudiramo ovom genijalnom, ali nepoznatom autoru, jer, budimo realni – da li poznajete neko...

E-VODIČ baner

VESTI

Od dečje zvezde do inspirativne edukatorke - Teodora Miljković u novoj epizodi podcasta

Višestruko talentovana medijska ličnost i influenserka Teodora Miljković, poznatija kao Layla Reiko, koja je svoju karijeru započela još kao devojčica, podelila je sa nama svoje bogato i

Ključne tajne uspešnog razvoja zaposlenih - Milica Jokić u novoj epizodi podcasta

Specijalista za zapošljavanje i razvoj zaposlenih u kompaniji Galenika, Milica Jokić, gošća je u najnovijoj epizodi podcasta projekta Zdravo dvadesete. Njeno bogato iskustvo obuhvata imp

Praksa po meri Generacije Z

Društveno odgovorna platforma „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika i ove godine realizuje program šestomesečne, stručne, plaćene prakse za sve mlade koji žele da učestvuju u kreiranju k

Zdravo dvadesete podcast

Dobro došli u Zdravo dvadesete podcast. Sigurno mesto gde pričamo o svim temema relevantnim za dvadesetogodišnjake. Prva epizoda u kojoj su naše sjajne praktikantkinje pričale o svojim d