Često izgovaramo: „Imam OKP” jer se nerviramo oko neuredne sobe, „Imam ispit sutra, baš sam anksiozan” ili „U depresiji sam” jer nam nije odgovorio na poruku…
Iako su ovi izrazi postali deo svakodnevnog govora, važno je da shvatimo kako su u pitanju ozbiljna stanja i nije baš cool da ih samo tako koristimo u svakodnevnom ćaskanju.
U nastavku je Leksikon mentalnog zdravlja, koji nam svima može poslužiti da budemo bolje informisani o pomenutim stanjima i ujedno pažljiviji u svom izražavanju.
Anksioznost je osećanje strepnje, teskobe, unutrašnje napetosti i tenzije. To je emocija koja podseća na strah, ali se javlja kada ne postoji objektivna opasnost po osobu.
Depresija je poremećaj raspoloženja koji traje duže vreme i menja način na koji osoba misli, oseća i ponaša se. Reč je o ozbiljnom hroničnom oboljenju sa periodima pogoršanja i poboljšanja.
Psihoza je psihički poremećaj u kome osoba gubi kontakt sa realnošću usled duboko narušenog opažanja, mišljenja, raspoloženja ili ponašanja. Osoba najčešće nema uvid u svoje stanje, već problem vidi u svom okruženju.
Stres podrazumeva bilo koje stanje izmenjenog funkcionisanja organizma nastalo kao reakcija na štetne faktore (stresore) kojima je čovek izložen.
Psihički poremećaji su kombinacija urođenih i stečenih faktora (uticaji životne sredine, stres, navike i ponašanje, bolesti i povrede). Da li će se urođena osetljivost ispoljiti kao psihički poremećaj, zavisi od onoga što se dešava tokom odrastanja i kasnije tokom života.
Psihoaktivna supstanca je svaka supstanca koja, uneta u organizam, deluje na ceo organizam, pre svega na mozak. Izaziva promene stanja svesti, utiče na rasuđivanje,
razmišljanje, emocije, opažanje i na ponašanje osobe.
Napadi panike su poremećaji anksioznosti, koji predstavljaju specifičan zastrašujući doživljaj intenzivnog straha.
Strah je preplavljujuć, parališuć i izaziva snažne psihofizičke simptome kao što su ubrzano lupanje srca, preznojavanje, drhtavica, ubrzano, kratko i otežano disanje, osećaj gušenja, bol u grudima, mučnina, vrtoglavica…
Manija se karakteriše euforijom, grandioznim idejama, povećanom telesnom aktivnošću, kao i seksualnom željom i smanjenom potrebom za spavanjem. Osoba je bezrazložno jako dobrog raspoloženja i velikog samopouzdanja.
Bipolarni poremaćaj se karakteriše promenama raspoloženja, od duboke depresije do ekstremne euforije. Ove promene se ponekad brzo smenjuju, a nekad pojedina faza traje danima.
Šizofrenija je hronični mentalni poremećaj koji utiče na rasuđivanje, opažanje i ponašanje i, samim tim, duboko utiče na način na koji osoba percipira stvarnost.
Graničan poremećaj ličnosti se prepoznaje kroz nefleksibilne i neadekvatne obrasce reagovanja u međuljudskim odnosima, kao i u situacijama koje podrazumevaju izvesne adaptacije na stresogene događaje.
ADHD je neurološki poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću kod odraslih, za koji su karakteristični trajni obrazac nepažnje, hiperaktivnost i impulsivnost. Ove pojave kod osobe utiču na posao, obaveze kod kuće i međuljudske odnose, a naročito ako se ovaj poremećaj ne leči.
Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP) spada u anksiozne poremećaje koje karakterišu neprijatne, ponavljajuće i često zastrašujuće misli – opsesije, koje su praćene ponavljajućim i stereotipnim radnjama – kompulzijama.
Svako od nas se povremeno oseti tužno, neraspoloženo, uplašeno ili napeto. Može nam se učiniti da se sve okrenulo protiv nas ili da nas niko ne razume. Takva stanja najčešće traju kratko, prolaze sama od sebe i ne ometaju nas u svakodnevnom životu. Ali ponekad, sve dobije drugi tok – iz dana u dan postaje teže da obavljamo ono što se od nas očekuje ili da uživamo u stvarima koje inače volimo.
Psihički poremećaji nisu razlog za stid i strah, pa zato, ako primetiš kod sebe ili nekoga sebi bliskog neke od ovih simptoma, zakaži razgovor sa stručnim licem, koje će najtačnije odrediti prirodu tih promena. Na ovom linku možeš da pronađeš mesta za besplatno psihološko savetovanje širom Srbije.
