„Do you want it?”,
„Well, no, thanks”.
Možda bi danas tako išao tekst Lane del Rej u pesmi You can be the boss. Mada Lana stalno provlači cigaretu kroz svoje pesme i video-spotove, pa ko zna, možda čak ni danas ne bi menjala tekst, he-he. Svakako, dala nam je dobru inspiraciju da započnemo priču o konzumaciji cigareta.
Da li ste gledali film Kazino (Casino) ili možda seriju Ljudi sa Menhetna (Mad Man)? Ukoliko jeste, verovatno znate šta im je zajedničko – glavni likovi sa cigaretom u ruci u većini kadrova (pogotovo Don Drejper). U seriji Ljudi sa Menhetna (Mad Man) ne postoji osoba koja nije pušač, a objekti u kojima se puši su – bukvalno svi, od kancelarije do spavaće sobe (a cigareta se pali ne samo nakon dobrog seksa, već i umesto šoljice čaja za laku noć). Možda je ova serija najbolje prikazala status cigarete u 20. veku (pogledajte je obavezno ako niste). Međutim, hajde da se vratimo par decenija, pa čak i vekova unazad.
Počevši od srednjeg veka (okej, otišli smo predaleko, ali moramo odnekud da krenemo), za duvan se smatralo da ima pozitivno, relaksirajuće dejstvo na zdravstveno stanje ljudi. Nikotin je uživao ugled i važio za lekovitu supstancu, koja se koristila čak i prilikom različitih vrsta medicinskih intervencija, pa i kao zaštita od različitih zaraznih bolesti (saznaj više na linku).
Od dvadesetih godina prošlog veka cigareta je imala odličan položaj u društvu. Iako je postepeno rasla svest o njenoj štetnosti, to nije sprečavalo da ona bude vidljiva apsolutno svuda. Agresivne reklame duvanske industrije, koje se nisu libile čak ni da istaknu benefite koje cigara ima po naše zdravlje, neizostavno prisustvo cigarete u filmovima, a onda i dolazak devedesetih godina, kada je cigareta postala aksesoar supermodelima na modnoj pisti. Takođe, svi već znamo one čuvene jugoslovenske fotografije ili TV priloge, u kojima se vidi da je u avionima, Narodnoj skupštini ili bilo kojoj drugoj javnoj ustanovi bilo dozvoljeno pušenje.
Istraživanja su vremenom dokazala koju štetu pušenje nanosi našem organizmu, kao i to da direktno izaziva brojne bolesti i da čak i pasivni pušači mogu osećati posledice. Tako je broj pušača na globalnom nivou vremenom počeo da opada. Zabrane pušenja na javnim mestima postale su deo nacionalnih strategija o zaštiti zdravlja građana i o zaštiti životne sredine, s obzirom na to da je dokazana i štetnost cigareta po životnu sredinu. Pad broja konzumenata tradicionalnih cigareta nastao je i usled pojave elektronskih cigareta, vejpova. One bi se mogle opisati kao manje zlo zato što u sebi ne sadrže katran, ali se i dalje smatraju štetnim, pogotovo zato što i nisu dovoljno istražene. Ipak, one su postale novi aksesoar u društvu i sada nam je čak i čudno kada vidimo da neko zapali običnu cigaretu umesto da puni baterije na elektronskoj.
S druge strane, sve veći broj država i gradova uvodi potpune zabrane pušenja svih vrsta cigareta, a poslednja takva dogodila se u Milanu. Zamislite modele devedesetih bez cigarete, npr. Kejt Mos, Karlu Bruni i ostale. Kada guglate njihove fotke, uvek ćete naleteti na one gde ovi modeli drže cigarete u rukama. Čak su i na pojedinim revijama na pisti držale cigarete i pušile (npr. D&G revije iz ’95. za proleće i jesen). Nezamislivo, zar ne? Od ekstrema devedesetih došli smo do potpune zabrane, i to ni manje ni više nego baš u gradu mode. U Milanu se zabrana postepeno uvodila sve do početka januara ove godine, kada je objavljena zabrana pušenja na svim javnim mestima, osim na izolovanim mestima na kojima se mora držati 10 metara rastojanja od drugih ljudi (čitaj više).
Cigareta je tako postala i više nego nepoželjna u mnogim društvima i njen sunovrat je neminovan. Pitanje je vremena kada će potpuna zabrana stići i u naše kafiće i klubove. Do tada, na linku možete pronaći kafiće U Beogradu koji su uveli potpunu zabranu pušenja, pa možda vas put nekad nanese tamo.
S druge strane, vejpovanje i elektronske cigarete trenutno doživljavaju svoj vrhunac, a o tome ćemo nešto više govoriti u petak. Stay tuned.
