Koliko smo prilagodljivi na promene kao društvo?
Reakcija društva na to, njegova adaptacija, odgovor javnih politika na promene često je veoma spora, naročito u odnosu na njih. Ekonomska nezavisnost koja je ključna za bilo koji dalji lični i profesionalni razvoj bilo kog pojedinca za mnoge je daleko dostižna, a mnogi od njih su, nažalost, često i na ivici siromaštva. Mladi to takođe prepoznaju, time što je nezaposlenost iz godine u godinu prema samoproceni njihov najprioritetniji problem i jedan od ključnih motiva za iseljenje i život u inostranstvu. Nedostatak bilo kog posla, ali i nedostatak kvalitetnih poslova tradicionalno je bio teže dostupan mladima, ali tržište rada koje se svakodnevno menja i tromi sistem javnih politika koji živi neometano svojim uobičajenim životom dodatno otežava ovu tešku poziciju jedne od najranjivijih društvenih grupa.
Naš sistem još uvek ne uspeva da uskladi obrazovanje sa potrebama tržišta rada, što nas dovodi do situacije u kojoj mladi ljudi osećaju nesigurnost da će uspeti da odaberu profesiju koja je potrebna tržištu rada i koja će im obezbediti dostojanstven život. Istraživanja o položaju mladih su pokazala i da mladi dominantno veruju da ne mogu pristojno živeti od svoje plate, da često imaju prekarne uslove rada, nesigurne ugovore, ukoliko ih uopšte imaju i neadekvatnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu na poslu.
Kakve posledice vidimo po mlade i njihov položaj?
Posledično, mladi sve češće osećaju težinu ovakvih neusklađenosti i sve više procenjuju da imaju simptome anksioznosti i depresije. Njihov život je nesigurniji, a brojni su izazovi sa kojima se suočavaju na svom putu ka ekonomskom osamostaljivanju koji nepovoljno utiču na njihovo mentalno zdravlje. Nije važno samo da mladi imaju posao, važno je da im taj posao omogućava da budu samostalni, imaju bazičnu zdravstvenu i socijalnu sigurnost, mogućnost za napredovanje i preduslove za lični i profesionalni razvoj.
Radno angažovani mladi često ne mogu da ostvaruju pravo na ograničeno radno vreme i odmor, pravo na zaradu i naknadu zarade, pravo na minimalnu zaradu, pravo na plaćeno odsustvo, pravo na plaćeni prekovremeni rad, pravo na plaćeno bolovanje. Sindikalno udruživanje im je često daleko i strano, te ovakav način zaštite radnih prava mladi ne koristi često.
U svetu koji se brzo menja i tehnološki napreduje, naročito na mlađe generacije – milenijalce i generaciju Z, sve je veći pritisak da se konstantno ažuriraju, prate trendove i inovacije, budu maksimalno produktivni i efikasni, onlajn i sve vreme dostupni. Automatizacija rada dovela je i do gubljenja određenih radnih mesta i sve fleksibilnijih ugovora. Mladi nemaju matematiku koja im omogućava da se osamostale, budu ekonomski nezavisni i reše svoje stambeno pitanje.
Zato je izuzetno važno da ovim problemima pristupimo sistemski i da rešavamo uzroke problema a ne samo posledice. Da bi mladi bili konkurentniji na tržištu rada i mogli da zaštite svoja radna prava, važno je da kroz formalno obrazovanje dobiju alate, veštine i znanja za nešto tako. Onda kada osete potrebu, da su im dostupne i da mogu da pristupe uslugama psihologa i psihoterapeuta, da ne budu zapostavljeni i zaboravljeni u sistemu politika.
Autor teksta: Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS)
