Koristimo internet kolačiće (cookies) i poštujemo Vašu privatnost kako bi imali optimalno iskustvo na našoj web strani.
Pogledajte Politiku privatnosti za više detalja.

Zdravo dvadesete logo
Galenika logo
Koliko je ishrana bitna za reproduktivno zdravlje?

Koliko je ishrana bitna za reproduktivno zdravlje?

Da li znate da neadekvatna ishrana može direktno da utiče na vaše reproduktivno zdravlje? 

O povezanosti ishrane sa šansama za ostavljanjem potomstva postoje podaci još iz praistorije i starog veka. Čuvena obla Vilendorfska Venera, statua stara preko 30 000 godina, predstavljala je paleolitski simbol, tj. „boginju“ plodnosti. Interesantno je i da je čak 50% statua žena iz paleolitskog perioda predstavljalo žene sa ili prekomernom telesnom masom, ili gojaznošću, što govori da je to bio njihov ideal lepote. Treba imati u vidu da su u paleolitskom periodu glavni problem predstavljali nedostatak hrane i nedovoljna uhranjenost. 

S druge strane, Hipokrat je primetio da gojazne žene imaju smanjenu sposobnost da ostanu u drugom stanju i uspešno iznesu trudnoću, da se kod njih javlja veći rizik od spontanih pobačaja i prevremenih porođaja, i savetovao im redukciju telesne težine kroz dijetu i povećanu fizičku aktivnost.

Ni nedovoljna telesna masa ni prekomerna telesna masa nisu dobre za reproduktivnu funkciju kod žena 

Masno tkivo danas većina doživljava smo kao depo energije. Ipak, masno tkivo prestavlja važan endokrini organ koji dodatno luči hormone. U masnom tkivu se odigrava metabolizam (tj. konvertovanje) mnogih hormona, uključujući i muške i ženske polne hormone i hormone stresa (tzv. “kortikosteroide“). Na primer, u masnom tkivu se prevode muški polni hormoni (testoteron i adrostendion) u ženske polne hormone (estradiol i estron), a vrši se i njihova aktivacija odnosno inaktivacija. 

Pored toga, masno tkivo luči adipokine, uljučujući leptin i adoponektin. Posebno je leptin bitan za reproduktivnu funkciju. Naime, pokazalo se da leptin, kao hormon oslobodjen iz masnog tkiva, dolazi do mozga gde na nivou hipotalamusa i hipofize stimuliše lučenje gonadotropnih hormona (tj. hormona koji stimulišu jajnike i testise). 

Nivo leptina u krvi je u direktnoj proporciji sa nivoom masnog tkiva u telu. Kada je količina masnog tkiva nedovoljna, nema dovoljno leptina, i nema stimulacije mozga da počne da luči gonadotropne hormone (LH i FSH), koji bi stimulisali proizvodnju muških i ženskih polnih homona u testisma i ovarijumima (janicima), kao i prozvodnju gameta (spermatozoida i jajne ćelije). Smatra se da pubertet nastaje onda kada količina masnog tkiva u organizmu dostigne jedan kritični nivo, kada će preko adekvatne koncentracije leptina u krvi poslati poruku mozgu da počne da luči gonadotopne hormone (LH i FSH) i time „probudi“ testise i janike. 

Ishrana i poremećaji menstrualnog ciklusa 

S druge strane, kada masna telesna masa padne ispod „kritične granice“, gubi se stimulacija jajnika i ovaraijuma. Zato se kod devojaka koje drže rigorozne dijete i ulaze u anoreksiju vrlo često javlja izostanak menstraulnog ciklusa (tzv. amenoreja ili oligomenoreja). Kod anoreksije nervoze, amenoreja i oligomenoreja su čak jedan od dijagnostičkih kriterijuma. 

Pored ovih „lako vidljivih“ poremećaja menstrualnog ciklusa, mogu da se jave i „skriveni“ poremećaji menstrualnog ciklusa koji značajno smanjuju reproduktivnu sposobnost, kao što su: 

(1) anovulatorni ciklusi, ciklusi u kojima nema ovulacije, pa samim tim ni mogućnosti začeća, 
(2) kratka folikularna ili lutealna faza, ili defekt lutealne faze ciklusa (kada je nivo progesterona nizak i nedovoljan za implantaciju i preživljavanje oplodjene jajne ćelije). 

Ovo sve deluje negativno na fertilnu sposobnost žene. Ipak, sa normalizacijom telesne težine, reproduktivna funkcija može da se povrati, ali je ponekad potreban i duži vremenski period, pa i godinu dana, dok se u međuvremenu mogu javiti tzv. „multifolikularni jajnici“. 

Do poremećaja menstrualnog ciklusa mogu da dovedu naglo mršavljenje, rigorozne dijete i anroreksija nervoza, ali i bulimija nervoza i prejedanje mogu poremetiti ciklus time što će dovesti do hormonskog disbalansa. Čak i samo „psihičko optrerećivanje“ dijetama i telesnom težinom može izazvati poremećaje menstrualnog ciklusa, i bez većeg gubitka u telesnoj masi, zbog negativnog dejstva hormona stresa na reproduktivnu osovinu (tj. centre u mozgu i jajnike). 

Pored toga, opisano je da i vegetarijanska ishrana, tj. ishrana bez mesa, ili isključivo biljna ishrana, ishrana sa mnogo bijnih vlakana, mogu takođe dovesti do skrivenih poremećaja menstrualnog ciklusa, kao i ishrana bez dovoljno pojedinih vitamina (npr. vitamina D), minerala, esencijalnih i omega 3 masnih kiselina i antioksidanasa, što ipak još uvek traži dodatna ispitivanja i potvrde. 

Insulinska rezistencija i reproduktivno zdravlje 

U masnom tkivu polni hormoni se aktivišu ili inaktivišu, pretvaraju se jedni u druge, i masno tkivo luči adipokine i zapaljenjske produkte (citokine), a sve to može da utiče negativno na rad jajnika, produkciju polnih hormona i jajne ćelije, kada je masno tkivo prekomerno. 

Gojaznost dodatno dovodi do insulinske rezistencije i povećanja nivoa insulina, a insulin je jako bitan za rad polnih žlezdi, i kada su njegovi nivoi povećani, može da remeti njihovu normalnu funkciju. 

Sindrom policističnih jajnika 

Pored toga, postoji i jedan poremećaj menstrualnog ciklusa, sindrom policističnog ovarijuma (PCOS), koji je veoma čest kod žena, i koji je povezan sa gojaznošću. Ovaj sindrom karakteriše: 

(1) povećanje nivoa muških polnih hormona (pogotovo slobodnih tj. aktivnih frakcija muških hormona), 7
(2) hirzutizam (muškim tipom dlakavosti), 
(3) izostanak ovulacije, poremećaji ciklusa, infertilitet, 
(4) insulinska rezistencija 
(5) i vrlo često (ali ne i uvek) gojaznost. Gojaznost kod ovog poremećaja može biti posledica hormonskog disbalansa, i osobe sa PCOS mogu imati veću sklonost ka gojenju i poremećajima u ishrani. 

Ipak, na gojaznost se mora uticati, ona se mora kontrolisati, zato što je dokazano da gojaznost dodatno pogoršava insulinsku rezistenciju i povećane nivoe insulina (koji su u samom epicentru poremećaja kod PCOS), te tako pogoršava sve kliničke i laboratorijske karakteristike poremećaja. 

Dokazano je da gubitak telesne težine kroz dijetu i povećanu fizičku aktivnost kod gojaznih žena sa PCOS dovode do pada nivoa slobodnih (tj. aktivnih) muških polnih hormona, smanjenja hirzutima, normalizacije ciklusa i fertilnosti, te povećanja šansi da dođe do začeća i da se trudnoća normalno održi. Ipak, dijete za gubitak telesne težine moraju biti pod nadzorom stručnjaka, jer „gladovanje“ i druge nezdrave i neizbalansirane dijete mogu biti čak kontraproduktivne. 

Dakle, kod žena i pothranjenost i gojaznost, i razni drugi nedostaci i poremećaji u ishrani, mogu direktno uticati na nastanak poremećaja reproduktivne funkcije ili njihovo pogoršanje. 

A šta je sa muškarcima? 

Za razliku od žena, kod muškaca ne postoje ciklične promene u reproduktivnoj funkciji, ali se uticaj ishrane svakako odražava na stvaranje testosterona i kvalitet i kvantitet spermatozoida. 

I kod muškaraca, jako niska telesna masa može uticati na opadanje produkcije testosterona i smanjena libida. Testosteron je neophodan i za normalnu produkciju spermatozoida i za njihovo pravilno funkcionisanje.

Opet, i ovde gojaznost može imati negativni uticaj i na stvaranje testosterona, libido i na funkciju spermatozoida. Za razliku od žena, gde gojaznost može da poveća nivo testosterona, kod muškaraca gojaznost može da smanji nivo testosterona, delujući na pretvaranje testosterona u masnom tkivu u estrogen i njegovu inaktivaciju, delujući na lučenje adipokina i citokina iz masnog tkiva, delujući na insulinsku rezistenciju i nivo insulina, povećavajući nivo oksidativnog stresa, što sve negativno deluje na produkciju testosterona u testisima i broj funkciju spermatozoida. Kod gojaznih muskaraca, često se javljaju sniženi nivoi testosterona (ponekad uz povećane nivoe estrogena), smanjen broj i pokretljivost spermatozoida, kao i veći broj spermatozoida sa defektnim izgledom i smanjenom fertilnom sposobnošću. 

Osim pothranjenosti i gojaznosti, i sama „nezdrava“ ishrana može negativno uticati na reproduktivnu sposobnost muškaraca. Pokazalo se da povećan unos „brze hrane“, gaziranih napitaka sa šećerom, alkohola, slatkiša, hrane bogate zasićenim mastima i trans-masnim kiselina, kao i nedovoljan unos antioksidanasa, vitamina, minerala, omega 3 masnih kiselina, voća, povrća, dijetnih vlakana, može negativno uticati na broj i kvalitet spermatozoida. 

Zbog svega navedenog, može se zaključiti da je pravilna ishrana od esencijalnog značaja za ostavljanje potomstva i kod žena i kod muškaraca, i da u savetovalištima za infertilitet svakako treba uključiti i stručnjaka za ishranu. 


Autor: dr sci med Ivana Šarac

OSTALI BLOGOVI

Sistematski pregledi u dvadesetim – sve što treba da znaš

Možda ti se nekada činilo kako o zdravlju pričaju samo matorci i rado si zaobilazio/la takve, pa u najmanju ruku neinteresantne teme. Srećom, s godinama ova tema postala je relevantna i za mlađu ek...

Zdravlje po meri generacije Z

Rezultati velikog nacionalnog istraživanja o životnim i zdravstvenim navikama dvadestogodišnjaka platforme Zdravo dvadesete, kompanije Galenika a.d. pokazali su da 66 odsto mladih, procenjujući sop...

E-VODIČ baner

VESTI

,,Zdravo dvadesete’’ četvrtu godinu zaredom osvajaju ,,Disrupt’’ nagradu

Na naše veliko zadovoljstvo, četvrtu godinu zaredom, Galenikina onlajn platforma ,,Zdravo dvadesete’’ osvojila je nagradu u okviru prestižnog takmičenja DISRUPT AWARDS, u kategoriji Zdra

Dvadesete.rs među dobitnicima priznanja Top50

Platforma Zdravo dvadesete, 2024. godinu započinje osvajanjem još jednog značajnog priznanja. Naime, sajt dvadesete.rs dobitnik je specijalnog priznanja Top50, u kategoriji Obrazovanje

Zdravo dvadesete u finalu za prestižnu nagradu European Excellence Award

Projekat „Zdravo dvadesete“ kompanije Galenika jedan je od ovogodišnjih finalista za prestižno evropsko priznanje „European Excellence Award“. Reč je o nagradi koja se dodeljuje izuzetni

Koristi mentalnu snagu

Mentalno zdravlje je podjednako važno koliko i fizičko. Utiče na to kako ljudi misle, osećaju i deluju. Na njemu mora da se radi, o njemu mora da se brine. Sa ciljem da pomogne mla