Koju muziku slušaš kada
želiš da se iskuliraš od svega? Ukoliko nisi imao/la priliku da se susretneš sa Jazz muzikom, jedno je sigurno - ova reč ti
je sigurno zagolicala maštu. Šta je Jazz muzika? Je l to onaj lik sa trubom? To
su one svirke za alternativce? U ovom tekstu saznaj nešto više o vanvremenskom
muzičkom pravcu uz čije zvuke još uvek uživaju predstavnici brojnih generacija.
O poreklu reči Jazz i danas se vezuju brojne nedoumice. Trenutno
najpopularniji stav je da pojam jazz potiče od zastarele reči „jasm“, što bi
otprilike moglo da znači „dobar duh“ ili „pozitivna energija“. Kao muzički
stil, Jazz se rađa krajem 19. i početkom 20. veka u SAD. Na samom početku,
zvuci jazz-a odjekivali su u predgrađima i periferijskim barovima. Njegovi prvi
protagonisti bili su ljudi bez muzičkog obrazovanja koji su u afričkoj
tradicionalnoj muzici našli koren za muzičku improvizaciju koja je glavna
karakteristika ovog muzičkog žanra.
Jazz je oduvek kroz
prepoznatljiv ritam širio duh slobode koji je vremenom brisao klasne i rasne
razlike stvarajući brojnu publiku širom planete. Postao je stil života koji
formira generacije muzičke publike, njihov ukus i pogled na svet. Na njegovu
ekspanziju naročito utiče pojava radija. Ovaj medij predvodnik je nove
revolucije zahvaljujući kojem Jazz ulazi u domove kao muzika novog vremena.
Dvadesetih godina prošlog
veka izvorni Jazz doživljava brojne modifikacije. Među njima su dixieland, swing,
be-bop, free Jazz i brojni drugi. Svaki novi muzički pravac stvarao je svoje
velikane čije stvaralaštvo je deo svetske muzičke baštine. Među njima su Louis
Armstrong, Dizzy Gillespie, Ella Fitzgerald, Billie Holiday, Charlie Parker i
mnogi drugi.
Fun fact je da je Louis Armstrong gostovao u Beogradu i to dva puta
1959. i 1960. godine. Na surčinskom aerodromu dočekali su ga pioniri uz zvuke
njegovog hita „Marš svetaca“. Tom prilikom poklonili su mu srpsku frulu na
kojoj je Armstrong uživo improvizovao.
Činjenica je da je Jazz
pustio korene i na našim prostorima koji su prisutni i do današnjeg dana. Više
domaćih džezera postiglo je svetsku slavu. Tome svedoče svetski etablirani
Beogradski Jazz Festival, kao i brojne Jazz svirke manjih i većih sastava.
Danas je Jazz itekako prisutna i uticajna muzička forma i i dalje
neguje duh slobode. Od prigradskih četvrti Nju Orleansa uspeo je da uđe na
akademska vrata i postane predmet univerzitetskog izučavanja. On je istovremeno
i nauka i umetnost i zanat i zabava.
I za sam kraj vam
ostavljamo link
za višenamensku muziku uz koju možete da đuskate, gledate kišu sa prozora,
blejite sa drugarom/drugaricom ili čitate knjigu jer Jazz je muzika za svaku
priliku. J
