Moja generacija je, zato, bila srećna da uopšte ima priliku da stiče radno iskustvo, a nismo mnogo razmišljali ni o tome kakvi su naši uslovi rada na prvom poslu i da li nam je podrška potrebna. I sama sam izuzetno radosno pristala da obavljam svoju osmočasovnu radnu praksu bez ikakve novčane naknade nakon završenog fakulteta, iako sam znala da to baš nije tako za moje vršnjake u uređenijim sistemima. Čak sam bila i ponosna na sebe što sam baš ja bila odabrana, imajući u vidu strogi proces selekcije i izuzetno veliku i jaku konkurenciju. Isplatiće se nekad, mislila sam, važno je da stekneš radno iskustvo bez koga nemaš nikakvu šansu da se zaposliš i osamostališ.
Za mlađe generacije od moje, situacija se nije mnogo poboljšala kada je sticanje prvog radnog iskustva u pitanju. Za značajan broj mladih danas, mnogo vremena prođe od završetka školovanja do zasnivanja prvog radnog odnosa, a radne prakse koje bi mogle da reše ovaj problem, nisu prepoznate niti praktikovane u dovoljnoj meri u našem društvu. Republika Srbija još uvek nema zakon koji bi uredio osnovna pravila za obavljanje radnih praksi na otvorenom tržištu rada i garantovao minimum prava koji svaki poslodavac mora da ispuni kako bi radne prakse bile dostojanstvene za mlade, a i kako bi ostvarile svoju svrhu – ponudile mladoj osobi kvalitetno radno iskustvo, a poslodavcu novi kvalitetni kadar.
Zato hajde da odgovorimo kakva bi trebalo da su nam prava kada su radne prakse u pitanju.
1.Tvoje pravo je da radiš
Brojna istraživanja pokazuju da se mladi teže snalaze na tržištu rada, zbog neusklađenosti obrazovnog sistema i tržišta rada, ali i zbog manjka radnog iskustva usled čega se i teže zapošljavaju, naročito po prvi put. Prema poslednjem objavljenom Alternativnom izveštaju o položaju i potrebama mladih u 2021. godini, tranzicija od škole do prvog stabilnog i/ili zadovoljavajućeg posla u Republici Srbiji traje veoma dugo, skoro dve godine (23,4 meseca). Iz tog razloga, izuzetno je važno to što se Republika Srbija obavezala da će u narednim godinama uspostaviti Garancije za mlade (Youth Guarantee), program koji je politička obaveza institucija da obezbede svim mladim ljudima (do 30 godina) kvalitetnu ponudu za zapošljavanje, nastavak obrazovanja, praksu ili obuku. Program je važan jer garantuje smanjenje navedenih poražavajućih statistika o (ne)zapošljavanju mladih.
2.Tvoje pravo je da sve tvoje obaveze i prava tokom prakse budu unapred definisani
Za kvalitetnu radnu praksu ključno je da zaključiš ugovor sa organizacijom, institutucijom ili kompanijom, gde ćete pisanim putem da se dogovorite oko ključnih principa, ciljeva prakse i pravila obavljanja. Radna praksa mora biti vremenski ograničena i ne bi trebalo da traje duže od 6 meseci. Ne bi trebalo ni da snosiš bilo koje troškove za obavljanje prakse, a bilo bi dobro da bude uređen i jasan evaluacioni sistem i kriterijumi pomoću kojih ćeš pratiti uspešnost obavljanja tvoje radne prakse.
3.Tvoje pravo je da imaš novčanu naknadu za svoj rad
Rad ne bi trebalo da bude besplatan, a neplaćeno obavljanje prakse sprečava čitavu generaciju mladih u Srbiji da na dostojanstven način steknu iskustva koja će ih kvalifikovati za prvi posao. Poslodavci danas očekuju da mladi rade besplatno, ali cenu takvog rada plaćaju upravo te mlade osobe. Neplaćene radne prakse utiču na finansijsku stabilnost mladih ljudi, njihovo dostojanstvo, izglede za karijeru, socijalnu i zdravstvenu zaštitu i u velikoj meri mentalno zdravlje. Oni takođe utiču na naša društva produbljujući neravnopravnost i nejednake šanse.
4.Tvoje pravo je da imaš program prakse i delegiranog mentora/ku
Tvoja radna praksa bi trebalo da ti pomogne da stekneš praktična iskustva i veštine koje će ti pomoći da dođeš do svog prvog posla. Zato je važno da tvoj plan učenja bude unapred osmišljen i da i ti učestvuješ u njegovom kreiranju, sprovođenju i evaluaciji. Veoma je važno da prilikom obavljanja prakse imaš mentorsku podršku, tj. nekoga ko će biti zadužen za tebe, koga ćeš moći da pitaš sve što ti nije jasno i ko bi se brinuo o tome da će ciljevi tvog obavljanja prakse biti postignuti. Tvoj mentor/ka bi trebalo da poseduje kompetencije i veštine da adekvatno upravlja tvojim programom prakse. Tvoja radna praksa ni u jednom slučaju ne bi trebalo da zameni predviđeno radno mesto već da bude organizovana prema tvojoj meri, u skladu sa potrebama organizacije/kompanije/institucije.
Umesto zaključka
Velika je odgovornost institucija da uspostave norme i pravila, ali je tvoja odgovornost kao građanina/ke da znaš svoja prava i da se za njih boriš. Pripadaš generaciji mladih koja je tehnološki najosvešćenija generacija koja je ikada postojala, koja može da gugla, istražuje, obrazuje se dodatno. Radna prava i njihovo poštovanje zavise zato i od tebe.
Autor teksta: Miljana Pejić, generalna sekretarka Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS)
