Kada bih uporedila 1. septembar kada sam krenula u srednju školu i 1. oktobar kada sam krenula na faks, osećaj je prilično sličan. S tim što na faks krećeš kao (donekle) oformljena ličnost bez roditeljske pratnje uz prosipanje vode i čokolade sa suvim grožđem od babe, makar ja obzirom da sam se odmetnula iz gnezda u novi grad. Šalu na stranu, nakon svečanosti povodom prvog dana faksa, verujte da bi vam čak i ta čokolada dobro pala da zaleči duševnu bol i transfer blama (znam iz iskustva). Tog 1. oktobra zakasnila sam pola sata na prijem brucoša. U tom trenutku mi je to bilo strašno. Posebno uzimajući u obzir to što nikada ne kasnim. Shvatila sam da nije uvek do mene i da će mi se dešavati to da se zaglavim u saobraćaju. To moje kašnjenje zaista niko nije primetio, čak iako sam ušla kao totalna dileja i istripovala se da sam James Bond koji se provlači kroz laser da stigne do sedišta. Nakon zvaničnog dela, odmah me sačekala realnost i red za papir u studentskoj službi kao na granici tokom letnje sezone. Red sam uredno sačekala da bih na kraju skontala da sam došla bez indeksa. Lepo je provesti 2 sata života gledajući u svoje cipele. :)
Iskreno, bila sam jako uzbuđena zbog novog
okruženja. Sve mi je bilo nepoznato i grad i ljudi i kolege, što je zapravo
kul. Nikada ti neće biti dosadno. Treba upoznati ceo grad, pa i kolege. Već
prve nedelje na fakultetu svi smo dolazili redovno na predavanja i tada
zvanično počinje takozvano komuniciranje očima. Susretne ti se pogled sa random
osobom na predavanju pa onda zakolutate u fazonu nemam pojma o čemu priča i
nasmejete se. Ili znate ono kad neko želi da počne da razgovara sa vama, ali mu
je neprijatno jer se ne poznajete. Samo se setite da ste u sličnoj poziciji i
jednostavno započnite razgovor sa kolegama.
Tek kada se setim svoje ideje da u prvom roku
položim sve ispite. Sada mi je to simpatično, ali u tom trenutku i strašno.
Bila sam u fazonu: „Ma ima da ošurim rok, pa u srednjoj školi sam imala sve
petice?“ Zaista ne bi trebalo da forsiramo sebe. Jednostavno samo damo sebi
vremena da se prilagodimo novoj situaciji, setimo se da i u početku srednje
škole nije bilo jednostavno.
Svaki početak je težak. Trebalo bi samo dati sebi vremena da se prilagodimo toj novoj situaciji i okruženju. Ako nisi upoznao odmah kolege, to je u redu, upoznaćeš ih. Ako nisi položio ono što si zamislio, i to je u redu, položićeš. Gradivo je dosta kompleksnije od gradiva u srednjoj školi. Zato, ne brini vremenom sve dođe na svoje! :)
