„Mnogi me stalno
pitaju, pogotovo taj psihoanalitičar ovde, da li ću da se posvetim učenju kad
se sledećeg septembra vratim u školu. To je, po meni, baš glupo pitanje. Mislim otkud znaš šta ćeš da uradiš dok to
ne uradiš? Odgovor je – ne znaš. Ja verujem da hoću, ali otkud znam?“ Ovo
je odlomak iz knjige „Lovac u žitu“ sa kojim realno možemo da se poistovetimo.
Svi mi studenti svako veče obećavamo sebi kako počinjemo sa učenjem od sutra. A
to učenje izgleda otprilike ovako:
Alarm mi zvoni već oko 8h ujutru, no bila sam
sinoć na nekoj žurci pa produžićemo to spavanje za još „pet minuta“, laž na
koju smo se verovatno svi već navikli. Tako da realno ustajem oko 11h. Kad sam
se već konačno probudila, valjalo bi doručkovati, ali za to nemam vremena pa ću
popiti kafu to mi je taman do ručka. Realno roditelji su u drugom gradu i neće
me smarati s pitanjima tipa „šta si doručkovala“, „kada si se vratila sa
žurke“, „učiš li nešto za ispite“. Dok ispijam kafu gledam šta ima na
instagramu, kontam još uvek nije pun sat pa neka sačekaću pravo vreme da bih
počela sa učenjem. U međuvremenu me je pozvala drugarica da saberemo utiske od
sinoć, dogovorile smo se da večeras dođe kod mene da zajedno učimo, realno
imamo dva dana do ispita, taman. Razgovor se odužio, pa je sad već vreme za
ručak. Vremena nemam, naravno, i tako odlučim da odem do pekare po nešto „brzo“.
Vraćam se kući, ručam i uzimam jedno energetsko piće za koncentraciju. Taman je
pet posle podne, pun sat, počinjem. Knjiga ima 400 strana, realno ako po satu
prelazim 40 strana, stići ću da pređem dva puta i još ću imati vremena za
odmor. Shvatam da je gradivo preteško i da je bilo bolje pratiti predavanja,
bar bi to sada znala. Ali realno kad je sve online, samo se priključiš na meeting
i staviš na mute i profesora i sebe. Tako sakupljaš poene na „prisustvo“, a
pored gledaš Netflix. Prvi sat učenja je prošao, ja sam prešla 10 strana,
kontam da ovako neće ići i da bi trebalo da pređem na skriptu, jer ocene nisu
bitne, bitno je položiti. U međuvremenu je stigla i drugarica, nas dve smo se
zapričale uz čvrsto obećanje da se sutra budimo u 7h i da ćemo spremiti taj
ispit koji je prekosutra. Ima vremena, lagano stižemo.
Vrlo
dobro znamo da je ovo rutina skoro svih nas studenata ali ona nas baš ne
približava našem cilju. Možeš da izađeš i provedeš se, ali isto tako možeš i da
se dobro organizuješ kad je učenje u pitanju. Ako je sinoć bila luda noć, a ti
danas već uveliko moraš da startuješ sa učenjem, pij što više vode, jedi što
više voća i povrća toga dana i povrati svoju energiju. U pauzama od učenja zovi
društvo i sumirajte utiske, pa se ponovo vrati knjizi. Aktivno joj se posveti
bar sat vremena, pa onda uzmi telefon u ruke i skroluj Instagram i tako u krug.
Malo po malo, preletećeš tih 50ak strana i bićeš na korak bliže ostvarenju svog
cilja – položenom ispitu.
