Isto tako, i mnoge poznate ličnosti ne kriju svoju naklonost prema kraljici svih slatkiša, i ne samo da su poput Hju Džekmena uspešno „krijumčarili“ čokoladice na filmski set ili se kao Dženifer Garner javno deklarisale kao čokoholici, već su ulagale u „čokoladni“ biznis i poput Opre razvile sopstvene linije čokoladica neobičnih ukusa kao što su slana karamela ili čak kokos-kari. Kokos-kari, come again? Bili Ejliš je takođe lansirala sopstvenu, vegansku čokoladu povodom promocije svog albuma, a sigurno znate i za „feastables“ liniju čokolade čiji je vlasnik mega popularni jutjuber Džimi Donaldson, poznatiji kao Mr. Beast.
Svoj dan zasluženo je dobila 2009. godine kada se 7. jula prvi put obeležio i zvanični Svetski dan čokolade, a ako se osvrnemo dalje kroz istoriju, ne čudi to što je od svog otkrića bila rezervisana za najvišu klasu, korišćena kao sredstvo za plaćanje i popularno nazivana braon zlatom. Veruje se da su ljudi otkrili glavni sastojak čokolade, kakao, čak nekoliko hiljada godina p.n.e, dok su sa njegovim uzgajanjem počeli oko 1200 godina p.n.e. u oblasti Centralne Amerike. Posledično, kakao je u Evropu stigao tek sredinom 16. veka, iako se veruje da je Kristifor Kolumbo imao tu, pa slobodno možemo reći čast da bude među prvim Evropljanima koji su degustirali čokoladu (u vidu čokoladnog napitka, kako se izvorno kakao i koristio) prilikom kontakta sa Majanskim trgovcima.
No, da se vratimo mi u sadašnjost i probamo da odgonetnemo šta je to što čokoladu danas čini toliko neodoljivom? Odgovor se krije u kakao sastojcima, antioksidansima i nizu hemijskih reakcija koje podstiču lučenje neurotransmitera, prevashodno serotonina, poznatijeg kao hormona sreće, kao i dopamina, a oni zajednički doprinose podizanju sveukupnog raspoloženja i zadovoljstva. Zato je crna čokolada sa visokim procentom kakaoa pun pogodak. S druge strane, mlečna čokolada sadrži manje kakaoa i više šećera, dok bela čokolada potpuno zaostaje jer (na veliku žalost mnogih od nas) ne sadrži ključni sastojak. Pogađate – kakao prah. I dok naučnici ne pronađu neko magično rešenje koje će i ostale čokoladne varijacije načiniti blagotvornim za naše zdravlje, hajde da se koncentrišemo na sve ono dobro što nam pruža crna čokolada.
Osim naučno dokazanog instant zadovoljstva, konzumiranje čokolade u razumnim količinama (naglašavamo razumnim, jer znamo kako to već ide) nosi niz drugih zdravstvenih benefita. Pazi sad, kakao iz tamne čokolade (što veći procenat kakaoa, to bolje) sadrži i vlakna i minerale, kao i dragocene antioksidante, te pospešuje nivoe dobrog, HDL holesterola. Takođe, povoljno deluje na krvi prisitak i sveukupno kardio-vaskularni sistem, zahvaljujući antiinflamatornim dejstvima polifenola iz kakaoa, a uz to, može sprečiti nervna oštećenja, kao i oštećenja kože od UV zračenja ukoliko se primenjuje lokalno. Ne, ipak nećemo mazati čokoladu za sunčanje, ali zato možemo proveriti sastav naše kreme. A verovali ili ne, i baka zna za foru, pa kada kaže „uzmi sine kockicu čokolade pred ispit“, ne kaže to bezveze, već zato što flavanoli iz kakaoa imaju blagotvoran učinak na naše kogitivne sposobnosti.
Na kraju kada sumiramo, lagano možemo reći da konzumacija čokolade zapravo nije samo stvar zadovoljstva, to je bre stvar zdravlja. Budite slobodni da svoje nepce počastite crnom čokoladom bez griže savesti, samo se setite da, kao i u svemu, i sa čokoladom (p)ostanete umereni.
